О школи

Почеци Музичке школе „Станислав Бинички“ датирају из 1948. године, када је група љубитеља музике покренула музички течај при Дому културе Седмог рејона у Београду. Четири године касније, течај бива формално организован у музичку школу и добија просторије у некада приватној згради у Сењачкој улици, где се и данас налази.

Школа је те 1952. године имала само три класе: клавир, виолину и хармонику, а већ школске 1954/55. завршава је прва генерација ученика. Година 1968. означава прекретницу; тада се простор деловања шири на Нови Београд, у којем музички живот до тада није постојао. Кроз један од пионирских подухвата те врсте у Београду отворена су два одељења: у близини зграде општине Нови Београд предузеће „Енергопројект“ уступило је школи монтажну бараку, а други објекат сличног типа подигнут је у Улици Јурија Гагарина, у Блоку 63. Оба одељења и данас, више од 40 година касније, функционишу у неодговарајућим условима, али то запослене и ученике не спречава да пружају свој максимум и постижу изузетно добре резултате.

Данас у школи ради више од 50 класа индивидуалне наставе, 8 класа теоретских предмета, хор, као и 2 оркестра – гудачки и хармоникашки. Ученици могу стећи основно музичко образовање које обухвата велики број инструмената: клавир, виолину, виолончело, контрабас, хармонику, гитару, флауту, кларинет, удараљке, као и соло певање.

Од оснивања, школу је завршило скоро 3.000 ученика, а више од 500 њих наставило је музичко образовање у некој од средњих музичких школа. Чак 37 бивших ђака се након дипломирања на Музичкој академији вратило да ради у „својој“ школи.

Упркос све мањем броју ученика у музичким школама генерално, захваљујући доброј репутацији и преданом раду у школи „Станислав Бинички“ се број полазника већ годинама не смањује. Велико залагање и труд, као и таленат ученика и наставника, донели су школи и велике успехе. “Бинички” је до сада учествовао на преко двадесет такмичења, а сваке године појављује се и на републичком такмичењу и Фестивалу музичких школа Србије, где махом осваја прве и друге награде. Постигнути успеси резултат су преданог рада и редовног одржавања јавних часова и концерата у школи. Тако се код ученика развија жеља да кроз јавне наступе што боље искажу своју музичку личност.

Сваке године школа одржава и интерно такмичење из свих инструмената и теоретских предмета, а за дан школе, који се обележава у мају, организује се неколико концерата, на којима учествују скоро сви ученици и запослени. Врхунац прославе представљају концерт у сали Београдске филхармоније, као и концерт професора школе.

Ради додатног подстицаја својим, али и ученицима других школа, током школске 2010/11. године основано је и Такмичење ученика клавира „Бинички“ на којем су учествовали ученици музичких школа и целе Србије.

У циљу ширења свести о улози музике у културном животу друштва, Музичка школа „Станислав Бинички“ остварује и редовну сарадњу са Библиотеком „Исидора Секулић“. Сарадња две куће често се одвија у форми заједничког учестовања на разним манифестацијама, с циљем да се испуни мисија неговања интересовања за уметност и музику код најмлађих генерација. Све што запослени у школи непестано раде везано је за њихову жељу да полазницима школе обогате детињство и испуне га тренуцима које ће с радошћу памтити и који ће их пратити читав живот.

Станислав Бинички

Познати српски композитор, диригент и педагог Станислав Бинички рођен је 27. јула 1872. године у селу Јасика код Крушевца, а умро је 15. фебруара 1942. године у Београду.

Прва музичка знања стекао је од Стевана Мокрањца и Јосифа Маринковића, а за време студија на Филозофском факултету у Београду оснива Академско музичко друштво. Након једне године рада у гимназији у Лесковцу, високо образовање наставља у Минхену где између 1895. и 1899. године студира композицију и соло певање.

„Иако мало по броју, оно што је Бинички дао – наше је. Он је од оних наших музичара који су ушли у душу наше народне песме, певају је и сами, воле је, уживају у њој и севдишу кроз песму целога свога живота… Све што је имао, све што је могао дати, и време и здравље и живце и осећаје, Бинички је дао нама, приложио је културноме развитку и напретку свога народа.“

Бранислав Нушић,
3. фебруара 1924. године на свечаној академији поводом 25 година рада Станислава Биничког

Након повратка у Београд постаје војни капелник и оснива први симфонијски оркестар у Србији – Београдски војник оркестар. Године 1904. осинва Музику краљевске гарде којом диригује до 1920. године. Заједно с Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем оснива Српску музичку школу, а основао је и Оперу чији је био први диригент и директор.

Компоновању се посвећује од 1924. године, а у својим делима је често користио фолклорне мотиве. Његово најпознатије дело је опера „На уранку“, прва опера у српској музици, а настала је 1903. године на текст Бранислава Нушића. Чувен је и његов марш „На Дрину“ за који се сматра да је посвећен пуковнику Стојановићу који је погинуо на Церу током првог светског рата. Поред тога написао је већи број композиција за војне дувачке оркестре, као и музику за Нушићеву бајку „Љиљан и оморика“, и спевове Војислава Илића „Периклова смрт“ и „Последњи гост“.